Description:

Mehanički pijanino je bio prvi Vonegatov duži prozni rad, i svrstan je u kategoriju naučne fantastike samo zato što je govorio o veoma kompjuterizovanom društvu. To je, opet, bilo rezultat puke Vonegatove ekstrapolacije stvarnosti u kojoj se nalazio dok je knjigu pisao. Tada je još radio za Dženeral elektrik, a u Šenektadiju, gde je živeo, postojale su samo ogromne fabrike i ništa više. Još 1949. jedan od pogona za proizvodnju turbinskih lopatica bio je pod kontrolom računara, i nije bilo teško zamisliti budućnost u kojoj će sve kontrolisati male elektronske kutije. To samo po sebi nije izgledalo kao loša stvar, ali logičan Vonegatov zaključak bio je da će mašine koje budu upravljale svetom lišiti ljudska bića dostojanstva koje ona nalaze u svom radu. Pošto se nalazio u okruženju naučnika i tehničara, Vonegat je pisao o njima, i veliki letnji festival inženjera koji se održava u knjizi zasnovan je na stvarnom događaju - zaposleni u Dženeral elektriku okupljali su se jednom godišnje, zajedno sa stručnjacima iz konkurentskih firmi iz oblasti energetike, na ostrvu Asosijejšen i tamo u opuštenoj atmosferi razgovarali o poslu i struci. „Gledao sam te ljude kako rade“, kaže Vonegat, „jako dobro sam ih upoznao, odlazio sam na njihove žurke i tako to, pa sam ih sve lepo uvredio svojom prvom knjigom.“ Mehanički pijanino je 1954. objavljen pod nazivom Utopija 14, da bi 1966. ponovo bio štampan pod prvobitnim naslovom, samo sa novim predgovorom. „Veselo sam maznuo zaplet iz Vrlog novog sveta“, kaže pisac, „čiji je zaplet bio veselo maznut iz romana Mi Evgenija Zamjatina.“